Sudamja 2008
-->!NOVA KNJIGA!<-- Globalno usijanje, Elia Patricia Pekica Pagon
/ukoliko želite naruČiti knjigu kliknite na kuverticu/
.
Duje, trišnje i ‘tica klepetuša
Piše Vanja ŠKROBICA
Gotovo van svaki grad jema svoga zaštitnika, svog patrona. Split štuje sv. Dujma. Nima Splićanina koji ne bi zna špjegat cilu štoriju o povisti svoga grada, o vezi Dioklecijana i sv. Dujma. Mnogi se slažu da je Dioklecijan, podigavši svoju palaču jušto podno Merjana, gradu da tilo, a sv. Dujam mu je da dušu.
Fiera za blagdan sv. Dujma seže u daleku prošlost. O njoj se može štit u brojnim povisnin spisima i u Splitskom štatutu. Fiera je uvik imala bogat virski i svitovni karakter i durala bi cilu šetemanu. Najsvečanije je uvik uoči blagdana kad se otvara raka sv. Duje i na sam blagdan, 7. svibnja, kad se cili svit iz grada i okolice slije u svečani procesijun. Tek iza virskog obreda, kreću svitovni šušuri: pazar, pisma, tombula i vatromet.
A mene svaka, pa i ovogodišnja Sudamja, vrati u ditinjstvo. Pamtin kad me none vodila u grad i kad bi mi kupila šaku prvi’ kaštelanski’ trišanj’. Makar su bile nedovoljno zrile, guštala sam i’ čučat u justima do same špice, tj. koštice. Nije me bilo straj dobit grižu. A one crvenije trišnje u paru, obisila bi na uši i glumila da imam rećine.
Pamtin sidu šjoru Nikolinu i njezina kolica s limunadon i oranžadon. Nije bilo plastični’ čašic, pa sam i ja pila, ka i stotinjak judi pri’ mene, iz istog škorcanog bilog potića sa cvitnim uzorkom. I nikor se nije zarazija! More bit da nas je sviju čuva sv. Duje.
Šjora Nikolina prodavala je i cukriće, kako san zvala štapićaste slake bombone u crvenoj – biloj boji. Sićan se da mi jedne godine none to nije tila kupit.
“Ne možeš sve dobit ča poželiš”, govorila bi, “mogli bi te gušti uzvicjat”.
A kad san zagrintala ka svako tvrdoglavo dite, kupila mi je malu bočicu, napravjenu od cukra u koluru, ne veću od maloga prsta, a u njoj je bija niki lipi, gusti, slaki sirup. Mirakul!...
