Milorad Bibić Mosor
-->!NOVA KNJIGA!<-- Globalno usijanje, Elia Patricia Pekica Pagon
/ukoliko želite naruČiti knjigu kliknite na kuverticu/
.
Udrila in donja u gornju...
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Moj prijatelj i kolega novinar iz Slobodne Dalmacije Đermano Senjanović Ćićo je u svojoj svakodnevnoj rubrici „Ajme meni“ komentira jedan događaj o kojen je, u vrime Uskrsa govorija veliki dil Splita, ovin ričima: „ Pune š kole trudnih u č enica . Puno in lakše ulazi doli nego gori.” A moja mater Zdenka je na tekst iz Slobodne Dalmacije da u Splitu ima lipi broj srednjoškolki šta su noseće ili da me cili svit razumi – šta su u drugon stanju – rekla ovo: “Sinko moj, udrila in donja u gornju!”
Mame u klupama
Eto, ima bit da u Splitu divojke srednjoškolke imaju posebnu sriću da ostanu noseće više nego njijove vršnjakinje iz drugih gradova. I dok je to prije bija slučaj u strukovnin školama, ove godine se ti “baby boom među učenicima” pojavija u elitnin spliskin gimnazijama. Sve te mlade divojke, koje su u blaženon stanju, neće prikidat školovanje, sidit će u školskin klupama s trbujon do zuba, rodit, a onda u šta je god moguće kraćen vrimenu opet se vratit u klupe. A u školskin klupama spliskih srednjih škola već ima mladih mama. A jedna od njih je, virovali ili ne, rodila dok je išla u osnovnu školu.
Ajme, koji je to gušt: dite in doma plače, a one moraju u školske klupe! Pa ga lipo ostave babama, nek se one zajebaju oko njega, a mlade mamice se lipo odmaraju u školi. I profesori imaju razumijevanja prema njima zato šta su mlade mame. Pa ako, kad ih prozovu, ništa ne znaju, one lipo reču da in je dite cilu noć plakalo, da su ga dojile, da su šetale s njin po kući… I koji in se profesor neće smilovat!? Svršiće srednju školu lakše od onih koje, ne samo da nisu matere, nego more bit da nisu seks ni provale.
Jedna poznata Splićanka priznala je da je ostala u blaženon stanju dok je išla u gimnaziju. To je advokatica Doris Košta, dogodilo joj se da je zatrudnila ka maturantica spliske gimnazije Vladimir Nazor. I još u ono vrime svi su imali razumijevanja za nju, svršila je gimnaziju, pet dana nakon šta je rodila položila je prijemni ispit… Zato, cure moje, ako van se to već dogodi dok ste u školskin klupama, sitite se svoje poznate sugrađanke Doris Košta i budite mirne. More se učit, dobivat petice, maturirat i kad van dite u drobu tuče nogicama i rukicama…
Dino i Grašo
Sigurno je i do vas doša najveći trač, najzločestija i najbolesnija ćakula koja se mogla čut u Hrvatskoj. Ona o Dinu Rađi i Petru Graši. A ide ovako… Te subote je Viktorija Rađa, koja je za par dana imala rodit, otišla iz kuće na Marjanu kod ginekologa. Ali, zaboravila je ništo uzest, pa se vratila. I vidila – kako njen muž, slavni košarkaš Dino Rađa u postelji čini “one stvari” s poznatin pivačen Petron Grašon. Viki se šokirala, dobila je slom živaca, zvala je Dinova prijatelja Milorada Bibića Mosora (svitu, to san ja!, op. M.B.), koji ju je odma odveja na psihijatriju di ju je ugledni spliski psihijatar doktor Ivan Urlić doslovno spasija u zadnji čas.
Bilo je “ mali milijun” onih koji su vidili puno toga iz ove priče, a ako baš oni nisu to vidili, to je sigurno vidila njijova kuma, susida, prijateljica, teta… I ti gnjusni trač učas je priplavija cilu Hrvatsku. Svi su govorili o Dinu i Petru, znali su čak da je Dino u postelji bija tata, a Grašo mama... Samo, jedna stvar je zajebala toga bolesnika od koga je krenila priča… Jer, te subote kad se prema priči sve dogodilo u Splitu, niko od likova iz priče nije bija u Splitu. Dino i Viktorija Rađa bili su u Zagrebu, Viki je tamo rodila malog Niku, Petar Grašo je bija u Austriji, doktor Urlić u Barceloni, a ja san bija u Budvi.
Okad san čuja tu bolesno - zločestu ćakulu često mislin na jednu stvar: ima li ljudska zloća kraja? Šta se mora dogodit u glavi koja je sve to izmislila da konstruira takvu priču i šta je u glavama svih onih koji u to viruju i tu i takve priče šire? Kako se ono reče: da nije tužno, bilo bi za popizdit smišno!
Balun u stečaju
Spliski Hajduk je u drugon misecu proslavija 97. rođendan, a malo poslin toga je u Poljudu zazvonilo na uzbunu. Zato šta je predsjednik Hajduka Željko Jerkov izjavija da je za Hajduka najbolje da se, kako se to službeno reče, otvori stečajni postupak i da će ozdravit Hajduka koji neće radi toga trpit nikakve sportske posljedice. Majko moja mila koja je panika nastala kad je Jerkov to reka!? Odma se svaki Splićanin koji voli Hajduka i balun pritvorija u najvećeg meštra za stečaje i stečajne postupke. Odma se Split, ka i svaki put, podilija popola: jedni su bili žestoko za Jerkova, a drugi za njegove neistomišljenike iz Skupštine Hajduka – Antu Nosića, Mirka Klarića i Vinka Bajrovića! Da ste samo čuli kako se na Pjaci i Rivi govorilo o finesama vezanin za stečajni postupak? Časna rič, nigdi na Baloti zemaljskoj nije bilo većih stručnjaka za tu problematiku nego među navijačima Hajduka. Već znate šta se dogodilo, Jerkov je da ostavku, on i njegova ekipa velikih meštara za biznis makli su se iz Hajduka...
