Sajam knjiga u Puli
.
Magdin stisak i Elio Pisak
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Doveja san onu strelicu na kompjuteru do naredbe send, šibnija san svoje Spliske ćakule u Epohu, reka ženi da se obuče jer je vodin na večeru, a onda je zazvonija telefon... Čuja san glas Marka Pekice, očekiva san da će mi reć kako je tekst doša, da će mi zaželit sritnu novu 2008. godinu... A ono s druge strane telefona molba: „Slušaj, bio si sa svojim utorkašima na Sajmu knjiga u Puli, Cobra mi je poslao predivne slike, ajde napiši mi jedno tri kartice svojih impresija iz Pule. Hajde, možeš ti to učas... Što, ženu vodiš na večeru? Pa tek je osam sati, odvedi je u devet. Hajde, hoćeš ti to... Baš ti hvala, svi te iz Epohe pozdravljamo...“
Svako ko zna Marka Pekicu zna i to da se tog čovika ne more odbit. Ma, da mi je i pita dil moje bujne kose ja bi mu ga s gušton da, a pogotovo mi nije bilo teško opet upalit kompjuter i počet pisat ove rečenice. E, Marko, Marko... Radi tebe mi je žena ostala bez večere. A čekala je skoro cilu godinu da je odveden vanka na večeru...
Bija san po treći put zaredon na Sajmu knjiga u Puli. Mi, šta se svakog utorka uvečer sastajemo u popularnoj spliskoj konobi Hvaranin, koju vodi Vinko Plemeniti Radovani i njegov sin Vinko, di se osjećamo ka doma, predstavili smo ove godine treću u nizu knjiga koje posvećujemo ton Sajmu koga se ne bi zasramija ni Pariz ni London ni Rim ni Atena... Prije dvi godine smo predstavili Naše pretke, lani Našu spizu, a ove godine knjigu – Naši sprovodi! Svako od nas napisa je po jednu priču o sprovodima, izdavač knjige je Fraktura iz Zaprešića, čiji je big boss Seid Serdarević u Puli dobija Kiklopa za izdavaštvo. To su Seid i njegova žena Sibila i zaslužili.
Opet je na našoj promociji bilo mali milijun svita, sjajna Alida Bremer je vodila program i predstavljala svakog od nas i ono šta smo napisali, a ja san bija zadužen otvorit tu promociju zapivavši, kako to dolikuje Našin sprovodima – Lenjinov posmrtni marš! Zajebavali smo se ka i uvik, guštali smo zato šta je i svit gušta kako mi guštamo. A di u Puli neš guštat!?
Moran priznat da san u ona dva dana u Puli puno više bija izvan Sajma knjiga nego na njemu. Šta ću kad me Pula mami, kad mi je u njoj lipo, kad više nego u knjigama u Puli uživan u biski, merlotu, teranu, malvaziji, maneštri, fužima, ombolu... I u gledanju, naglašavan, samo u gledanju lipih Istrijanki. Ali, kako ovdje najviše moran pisat o svojin dojmovima sa Sajma knjiga, priskočit ću one dvi večeri i noći koje san proveja daleko, daleko od knjiga...
Ka i uvik impresionirala me direktorica Sajma Magdalena Vodopija. Ženska ima force ka deset muških. Ona je lokomotiva koja Sajam vuče naprid, za nju nema prepreka, čini sve da Sajam knjiga u Puli bude na evropskon nivou. I to je postigla. Ona i ekipa koja vodi tu veliku feštu knjiga učinili su mirakul, Sajam je i ove godine dobija sve najveće pohvale. I zato san Magdi od srca čestita, stisla me je tako da san i ja osjetija tu njenu veliku forcu. Guštala je dobijajući pohvale, sve je to dilila sa svojin suradnicima stavljajući njih na prvo misto. Iako prvo misto pripada njoj. Zapiva san joj na uvo Oliverovu Magdalenu, odma je fermala radit i skupa s menon počela pivat. Pulska Magdalena vridi zlata, kamo sriće da svako misto u Hrvatskoj ima baren po jednu Magdalenu...
