Milorad Bibić Mosor
SIĆANJA NA FRANU, BAJDU I BEARU
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Sidin doma i otvaran bocu vina Bibich. Ti Alen Bibić šta proizvodi odlična vina Bibich nije mi ništa u rodu, ali se ja kurčin da mi je nika daleka rodbina okad san čuja da su vina Bibich osvojila New York i Ameriku. Grickan ja talijanski sir Grana Padano, pijuckan vino Bibich, kad zazvoni mobitel. Ko me to prikida u blagovanju? Marko Pekica! Najprije je ispozdravlja meni sve znane i neznane Splićane, onda je uzdahnija i reka: „Sad san čuo da je umro Frane Matošić. Napiši za Epohu neke pričice o trojici najvećih legendi u povijesti Hajduka: o Frani Matošiću, Bernardu Bajdi Vukasu i Vladimiru Beari!
JEDAN JE FRANE
Volija bi da mi je Marko zaželija bilo šta drugo. Kako ću pisat o ton velikon, najvećen Hajduku, koji je jedan put, bilo je to 1950. godine, bija prvak Jugoslavije bez poraza, što do danas niko u pokojnoj Jugi, a poslin i u svin državama nastalin njezinin raspadon, nije učinija, a današnji Hajduk je, šta bi Splićani rekli – ajme majko! Pari mi se da pišen o nikon pokojnon Hajduku, muka mi je, vrti mi se utroba od boli... A onda se ništo okrenilo u meni, sad san ja nazva Marka Pekicu i reka: „Fala ti za ideju! Hajduk je ima ono šta mu niko nikad ne more ukrest, ništo šta nikor drugi nije ima – Franu Matošića, Bernarda Bajdu Vukasa i Vladimira Bearu!“
U Splitu mali milijun muških ima ime Frane. E, ali kad u zadnjih sedandeset godina nikor u Splitu reče Frane, zna se na kojeg se Franu misli – na najvećeg hajdukovca svih vrimena Franu Matošića! Svitu moj, čovik je igra za Hajduka 739 utakmica, a zabija je – 729 golova! Je, dobro ste pročitali, nije štanparska greška... Oti Frane Matošić bija je i reprezentativac Jugoslavije, a najvažnije je da je bija najveći autoritet od svih nogometaša koji su ikad u pokojnoj Jugi igrali balun. Šta bi Frane reka, to je bija – zakon! Jedan put je uoči utakmice Crvena zvizda – Hajduk, najbolji hrvatski i jugoslavenski nogometaš svih vrimena Bernard Bajdo Vukas učinija niku pizdariju, biće malo zanočija u kafani. Spava je u sobi s Franon Matošićen i kad ga je kapetan Frane vidija kako u niko doba noći ulazi u sobu, reka mu je: „Da si se u roku od pet minuti spakira i iša ća iz sobe!“ Veliki Vukas je to bez riči učinija. Frane mu je itnija kufer na hodnik, zalupija vratima, reka mu da je sutradan najeba. Bidni Bajdo Vukas je otiša spavat u sobu suigrača Davora Grčića Gage, ujutro se izvinija svima, a onda ga je kapetan Frane pomilova po žutoj kosi i reka mu: „Pizdunu, da više nikad nisi učinija onakvu pizdariju!“
Frane Matošić je igra balun i radija u Elektrodalmaciji. Nakon jednog glupog poraza Hajduka od nike momčadi s dna tablice, Frane je molija vlakovođu da uspori feratu na ulazu u Split. Kad je ferata skoro pa fermala, Frane je iskočija iz vagona i iša na noge u Split tih par kilometri. Od srama nije tija doć na željezničku stanicu i pogledat navijačima u oči. U 97 godina postojanja, Hajduk nije ima takvog vođu, kapetana i golgetera ka šta je bija Frane Matošić. Je, jedan je Frane!
SVITSKI BAJDO
Bernard Bajdo Vukas je rođeni Zagrepčanin. U Hajduku je postiga svitsku slavu, sigurno je bija pedesetih godina prošloga vika jedan od najboljih nogometaša svita. Bija je žongler baluna, njemu se klanja cili nogometni svit. Bija je i veliki zajebant. U spliskoj uvali Bene na Marjanu zna je igrat na karte i pripovidat anegdote iz svoje velike karijere. Na jedno sićanje bi uvik zacenija od smija. Tresa bi pričajući tu štoriju da su se svi oko njega smijali tome kako se on slatko smije. O čemu je bila rič? Bajdo je dobija balun negdi oko centra i da dugi balun na desnu stranu za kojin je trka Krešimir Arapović, desno krilo Hajduka. A Bajdo, koji je da ti dugi balun Arapoviću, trka je prima protivničkoj branki čekajući Arapovićev centaršut. Ali, kako je Bajdo smijući se priča, Arapović je bija toliko spor da je Bajdo prije njega doša do baluna koji je on sam uputija s centra. On bi pričajući to cili pocrvenija, bacija bi karte na stol, uvatija se za trbuj od smija, stalno je ponavlja kako je na svoj dugi balun doša prije onoga kome je balun bija doda...
Fetivi Zagrepčanin Bajdo Vukas piva je ka slavuj. I to – sve dalmatinske pisme! Bija je redoviti posjetilac kafića „Balun bar“, prvog spliskog kafića, odma uz čuvenu i opivanu splisku Pjacu, čiji je vlasnik bija Bajdin suigrač iz Hajduka Davor Grčić Gaga. Poveja bi Bajdo pismu, snjin bi pivala još tri, četri klapska pivača, nije bilo čovika koji je prolazija Pjacon da ne bi svratija „u Gage“ čut tu pismu od koje bi se svaki Splićanin topija od miline. A oni koji nisu znali kako Bajdo lipo piva, iznenadili bi se kad bi čuli lipi glas jednog od najboljeg nogometaša svita. Bajdo – legenda za sva vrimena!
VELIKI VLADIMIR
Vladimir Beara za mnoge je bija jedan od najboljih vratara svira. Čak je i Lav Jašin, u milijunskoj anketi proglašen najboljin vrataron svita svih vrimena, reka da je bolji od njega bija Beara! Zvali su Bearu - Vratar od gume, Vratar čeličnih šaka, Velikin Vladimiron, Crnon panteron... A spliski Veliki Vladimir, jedini živi od tri najveće legende Hajduka, počeja je ka – baletan! Plesa je balet u „Eri s onoga svita“, sanja kako će jedan dan branit za Hajduka. A kad je sta na branku – više ga niko nije maka! Ni s branke Hajduka, ni s branke reprezentacije Jugoslavije. On i Vukas igrali su za reprezentaciju Evrope, cili svit tija je vidit Bearu na branki svog kluba.
Bearu su u Splitu zajebavali da je – Vlaj! Bilo je tu zajebancije priko mire, Beari je jedan dan to dopizdilo i otiša je u Crvenu zvizdu. Puno puti poslin je govorija kako takva vriđanja niko ne bi pritrpija, nije ni on. Opet se vratija živit u Split, iz njega već skoro pedeset godin nigdi nije iša. Osin par godin ka trener... Ubilo ga je ka čovika šta su mu početkon devedestih godina prošloga vika...
