Milorad Bibić Mosor
Veliki Casanova Andrija Pirak
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Znan, ovo su spliske ćakule. I nema mista nijednoj ćakuli iz bilo kojeg drugog mista u Dalmaciji. Pa makar to bija Solin oli Stobreč šta graniče sa Splitom. Ne, svaka čast Solinu, Stobreču i svin dalmatinskin malin i velin mistima, ali niko nima ćakule ka šta ih ima Split. I nigdi većih ćakula. I zato kad san pročitate priču o jednome čoviku iz Makarske nemojte mislit da je to makarska ćakula. Ne, o temu čoviku ćakula cila Dalmacija. Pa i glavni grad Dalmacije Split. Pa je to i spliska ćakula. Ćakula nad ćakulama...
Spomenik galebu
Split nima spomenik galebu. Ne onoj tici galebu o kojoj piva Oliver Dragojević, nego o muškarcima koji su desetljećima liti vatali strankinje i dobili nadimak – dalmatinski galebovi! Ako spomenik galebu nima Split, ima – Makarska! I to nasrid makarske rive. I zato Splićani, pogotovo oni od pedeset godin naviše, plješću Makaranima šta su se tega sitili. A Splićani su nikidan posebno pljeskali čitajući šta je u Slobodnoj Dalmaciji govorija jedan od dvanajst makarskih galebova, koji su počeli galebarit u lito 1952. godine, u čiju čast je podignut spomenik galebu u Makarskoj. Čovik se zove Andrija Pirak, ima 77 godina, galebarija je 44 godine, od 1952. do 1996. godine. I svitu moj, virovali ili ne, izbroija je da je u svon životu opalija – 2006 žena! Ako mislite da san falija napisat broj, ja ću stavit ričima: Andrija Pirak opalija je dvi iljade i šest žena! Skužajte šta san stavija ovu rič opalija, lipše je reć da je spava sa 2006 žena, ali čovik popizdi kad mu se reče da je spava s 2006 žena zato jer tvrdi da je spava s njih desetak, a da s onih skoro dvi iljade – nije ni oka stiska!
Vrime od Njemica
Sića se barba Andrija, ti veliki, more bit najveći dalmatinski Casanova, da je svoj veliki ljubavnički staž počeja u Splitu. Zato se ova priča i more uvrstit u spliske ćakule. Ima je sedamnajst godin, to se dogodilo 1948. godine, na dan kad se saznalo za Informbiro. Doša mladi Makaranin u spliski Škver, poslalo ga u kanceleriju, a ta kancelarija prazna. Čeka mladi Andrija isprid kancelarije, kad kroz hodnik prođe nika žena od tridesetak godin. Pita ga šta čeka, on joj sve objasni, a ona ga pozove u svoju kancelariju. Vidi mladi Andrija da se drugarica uspuvala, udrilo joj crvenilo u glavu, uvatila ga je među noge... A on je itnija na stol, diga joj veštu, rastrga mudante i – udri! I tako je počelo...
A prava karijera galeba počela je 1952. godine kad je parobrod Partizanka doveja priko agencije Neckermann u Makarsku grupu Nijemaca i Njemica. Jedna Njemica je gledala Andriju, koji je tad ima 21. godinu, pitala ga je di je WC u hotelu Park... Andrija je odveja tamo, a kad je uša unutra – opalija je s nogu! Dok je to priča, sad, 55 godina kasnije, njegovi prijatelji su ga zajebavali: "Barba Andrija i sad bi mogli s nogu. Ali samo šta se nogu tiče..." On je tin zajebantima zapiva jednu poznatu dalmatinsku baladu o pasu i materi, a onda reka da su tih pedesetih godina Njemice bile glavna meta galebova u ciloj Dalmaciji. Bilo je to vrime od Njemica... Niko od tih galebova nije zna njemački, ali kad ništo ne bi znali objasnit, stavili bi Njemicama – tumača u ruke! I Njemice bi odma razumile o čemu se radi...
Steznik ka oklop
Jedna priča u vezi jedne Njemice uvik barba Andriju natira u smij. On je ima 54, a mlada Njemica 24 godine. Priča barba Andrija da je bila debeljuškasta, ali puno lipa u faci. Došli oni u otel, počeja je on skidat, skinija veštu... Ispod vešte ništo ka kombinet, ali puno tvrđe. Andrija je to počeja skidat, bilo je tvrdo ka oklop. Nije moga skinit, činija je mladu Njemicu da legne na krevet. I konačno je nakon petnajst minuti uspija skinit ti oklop. I saćete vidit čuda... Barba Andrija je reka doslovno ovo: "Kad san joj to čudo uspija skinit, ona je bila toliko debela da se – prolila po krevetu! Ja nisan ima di stavit nogu...
