Milorad Bibić Mosor
Zajeb u Cardiffu
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Bilo je to 1979. godine. Split je organizira Mediteranske igre. Skraćenica tih igara bila je MIS – Mediteranske igre Split! E, ali Splićani su tu kraticu MIS okrenili na zajebanciju pa su umisto Mediteranske igre Split za skraćenicu MIS govorili – Malo izrovano selo! Sve je bilo raskopano, Split je bija jedno veliko gradilište. Probušen je bija čak i opjevani Marjan. Probili su ga, izgradili tunel. Tad je i nastala ona čuvena splitska zajebancija. Na pitanje – zašto probijaju Marjan? – Splićani su odgovarali: Zato da nađu - muda Marjanova!
Sićanje na MIS
Zašto mi je sad u četvrton misecu 2007. godine na pamet pa MIS 1979. godine? Zbog Cardiffa! Čekajte, šta ste skočili... Normalan san, časna rič. I odma ću van dokazat da nisan skrenija s pameti šta dovodin u vezu Split iz 1979. godine i Cardiff iz 2007. godine. Ako slučajno niste znali, a ne virujen da u Hrvatskoj ima bilo ko šta to nije zna, vodeći ljudi Evropske nogometne federacije UEFA-e odlučivali su u Cardiffu ko će bit domaćin Evropskog prvenstva u balunu 2012. godine. I odlučili su se za Poljsku i Ukrajinu! A Hrvatska, koja je tu tila odigrat organizacijski dupli pas s Mađarskon je – popušila! A skupa s Hrvatskon popušija je i Split...
Od MIS-a 1979. godine u Splitu se ništa značajnijeg nije izgradilo. Dobro, bilo je šminkanja i za nika prvenstva u atletici, plivanju, vaterpolu, ali sve je tribalo procvitat s dobijanjen domaćinstva Evropskog prvenstva u balunu 2012. godine. Ka šta je procvitalo s dobijanjen MIS-a 1979. godine. Tad su izgrađeni stadioni, dvorane, ulice, oteli... Čak je, ka šta san već reka i Marjan probijen. Split je opet triba oživit nakon 33 godine. Baš te 2012. godine. E, ali su nas zajebala evropska gospoda iz baluna. Nisu nan dali ni jedan glas. Totalna pušiona. Veliki zajeb... Hrvatska i Mađarska su dobile nogu u guzicu, a Splitu je ostalo samo sićat se MIS-a 1979. godine. Godine kad je grad procvita...
Splitov 95. rođendan
Evo me još malo u balunu. Ali, neću ni slova o Ajduku. Šta je sad? Govorin o gradu Splitu i balunu, a u toj priči nima Ajduka!? Je, baš tako! Jer u Splitu 95 godin živi klub koji je samo 14 miseci mlađi od Ajduka – to je Nogometni klub Split! Decenijama su se zvali Radnički nogometni klub Split, a onda je prije petnajstak godina nikome palo na pamet maknit ono radnički. Isto ka šta je nikome palo na pamet ne prodavat crvene garifule za Prvi maja. Isto ka šta je nikome palo na pemt ne slavit 8. marta, Dan žena... Majko moja mila, koja ljudska glupost: izbacit iz imena kluba ono radnički!? Ka da je bit radnik sramota, ka da je ono radnički bilo ništo protiv Hrvatske... Ljudi su od straja minjali tablice na butigama. Pa su umisto Radno vrime pisali – Djelatno vrime. A onda ispod pisali: Suboton i nediljon ne radimo!!!!! Za nevirovat...
Ton bivšen Radničkon nogometnon klubu Split čak su i dresovi prominili. Zato jer su bili – crvene boje! Pa su to niki komentirali da je to komunistička boja. A to šta Manchester United igra u crvenin dresovima, šta u njima igra i reprezentacija Amerike, šta u njima igra mali milijun klubova – nema veze! Sve su to komunjare. Pogotovo Manchester United i reprezentacija SAD. Sigurno zbog one : Amerika i Engleska biće zemlja proleterska!
E, ti bivši RNK, a sadašnji NK Split, proslavija je 95. rođendan. Klub se osnova 16. četvrtoga 1912. godine pod imenon Anarh... Skoro cilo stoljeće živi u debeloj sjeni Ajduka. Ajduk je uvik ima sve. Split nikad nije ima ništa. Ali je uvik ima široku dušu i veliko srce. I igra najlipši balun kad je dva puta, 1957./58. i 1960./61. bija u Prvu ligu. Tad je grad Split bija podiljen na hajdukovce i splitovce. Bilo je žešće nego među navijačima Intera i Milana, Lazija i Rome, Olympiakosa i Panathinaikosa, Sarajeva i Željezničara, Crvene zvizde i Partizana... Hajduk i Split su se sad, na 95. rođendan Splita, pomirili. Konačno! Odsad će bit dva brata. Valja virovat u to...
Opsada Slobodne Dalmacije
Bija je utorak 17. četvrtoga. Sidin u redakciji Slobodne Dalmacije di ka novinar, šta ka honorarac, a poslin ka profesionalac, radin trideset godina. Zvoni mi mobitel, čujen glas svoje matere: «Sinko moj, jesi li dobro? Ajme, ne mogu se smirit, reci mi istinu, molin te...» Odmaka san mobitel od uva, gledan je li to broj moga telefona od doma, je li mi to mater ili je niko odlično skinija glas moje stare Zdenke i sad me zafrkaje. Je, to je moj broj, to je glas moje matere... Pita san je: «Majko, jesi li možda falila popit tablete? Da nisi uzela koje tablete koje nesmiš pit pa ti se ništo poremetilo u glavi?!» Sad mi se mater najidila: «Šta je, činiš me ludon, a?! Ništa ja nisan pila. Ni kap alkohola. Samo one tablete za srce, tlak, kičmu, žuć, mokrenje, cirkulaciju...» Samo to. Onda san joj reka: «Majko, šta ti je, zašto me pitaš jesan li dobro, zašto se ne moš smirit?!» Ona mi je sve objasnila: «Evo slušan radio, govore kako je cilu Slobodnu okružila policija, kako van prite da će vas sravnit sa zemljon...»...
