Milorad Bibić Mosor
Boris i Bata – dva ratna brata!
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Eno nan zatvorilo splisku Rivu. Priuređuju je. Stavilo ograde, nemoš više učinit đir gori-doli, nemoš više sidit na štekatima koji su bili priplavli Rivu, nemoš gledat najveću i najlipšu modnu pistu na svitu. Di mlade, šesne Splićanke pokazuju sve svoje čari i svu svoju lipotu. Pa je genijalni Miljenko Smoje, gledajući te zgodne Splićanke kako gaze ponosno i uspravno ka oficiri SSSR-a na Prvomajskoj paradi u Moskvi, zna reć: "Vidi one male šta je digla glavu, ka da ima – dvi pizde!"
BETON ILI KAMEN, PITANJE JE SAD?
To priuređinje Rive okrenilo je cili Split naopako. Jedno misec dana govorilo se samo o tome – je li bolje da Riva bude od kamena ili je u pravu struka koja je odlučila da se Riva pokrije kombinacijon betona i kamena. Više betona, nego kamena. Majko moja, da ste samo vidili kako su Splićani odjednon postali najveći svjetski zalci za beton i kamen. Nema tega stručnjaka na svitu ko zna više od najobičnijeg Splićanina. Oni šta naviju za beton govore kako ni jedna Riva na Mediteranu nije pokrivena kamenon, jedino na u Hvaru. Ali ona je toliko mala da more bit i od kamena. A ova spliska – nikako! Jer je to mali milijun puti skuplje i, sad dobro pročitajte – zato jer bi kamen na Rivi privlačija pogled, pa niko ne bi gleda zidine Diokelcijanove palače!? Je, časna rič, to je bija veliki adut betonoljubaca. Turisti bi gledali doli u lipe kamene ploče umisto da gledaju gori u stare Dioklecijanove zidine...Ajmo naprid. Oni šta su za kamen tvrde da bi spliska Riva od kamena bila najlipša Riva na svitu. Baš zato jer nigdi nema Rive od kamena. I da betonizacija Rive čini od najlipše spliske šetnice – rugobu! I da za dišpet nikad neće učinit đir ton futurističkon Rivon koja bi tribala bit gotova do fešte Svetog Duje, 7. petoga 2007. godine. E, malo sutra... Bude li ta kamenobetonska Riva lipa i šesna i oni šta su bili najžešći drukeri Rive od kamena sigurno će reć: "Jesmo li govorili da ovako triba bit!?"
E MOJ DRUŽE BEOGRADSKI...
Osin "slučaja Riva" Split je uzbudila još jedna zanimljiva priča. Pomirili su se Boris Dvornik i Bata Živojinović. Dva bivša prijatelja, dva velika glumca, dva stara ratna druga iz brojnih partizanskih filmova. Bili su Boris i Bata nerazdvojni desetljećima, a onda je početkon devedestih godina prošloga vika među njima puklo. Boris je sta uz Franju Tuđmana, Bata uz Slobodana Miloševića. Među njima su pale teške riči, prijateljstvo je puklo, Boris Dvornik je mali milijun puti reka: "Nikad više neću s Baton ni rič progovorit!" A onda se Bata Živojinović razbolija, pripa se da će more bit i partit na oni svit i velika želja mu je bila da ga u beogradskoj bolnici posjeti – niko drugi nego stari ratni drug Boris Dvornik! A Boris je to jedva dočeka. Prista je iz prve otić u Beograd, kad su mu spomenili ono šta je govorija prije, reka je: "Jebe mi se šta san govorija! Moran poć u vižite bolesnon prijatelju. A ono šta san govorija o politici, mislin i sad!"
Splićani su se i tu podilili popola. Jedni govore da ne bi u vižite Bati Živojinoviću ni da mu od te posjete život ovisi, a drugi pozdravljaju Borisov potez govoreći kako je kršćanski bit uz prijatelja u najtežin trenucima. Nego, šta mi je sad palo na pamet... Aha, je li ono Boris Dvornik u briljatno odigranoj ulozi Meštra u Velon Mistu govorija, skoro u svakoj epizodi: "Neću politiku u svoju butigu!" Ima bit da je politika u njegovu butigu devedesetih godina došla sama...
DEZODORANSI VRATILI LITO
Virovali ili ne, jedanajsti misec se već opasno približija zadnjemu misecu u godini, a spliske Bačvice su za vikend bile pune kupačica i kupača. I to nisu bili samo oni avanturisti šta vole igrat picigin i šta se usrid zime itaju za onon malin balunčićen samo da bi in slika izašla u novine ili da bi ih pokazalo u TV dnevniku. Dobar dil ovogodišnjeg jednajstoga miseca nije ima veze s imenon toga miseca - studeni! I Splićani su razvili svoju teoriju, pogodite o čemu – o globalnon zatopljenju! Meni je najzanimljivija bila teorija jednega spliskog penzionera na Peškariji koji je za to šta je jedanajsti misec tepal ka da je lito optužija – ženske! Da buden precizniji – mlade ženske! Čitajte pažljivo, molin vas lipo, tu genijalnu teoriju o globalnom zatopljenju...
Svaka mlada ženska oće lipo vonjat, ako ne znate šta znači vonjat, to van znači – mirisat! E, nekad su, kako je ovi Splićanin reka da mu je njegov otac priča, a njemu njegov otac, mlade cure najlipše vonjale ako su vonjale – po vodi! Ko je onda da mirišljavih sapuna, za dezodoranse niko nije ni čuja. Mlade ženske bi vonjale po vodi, stavile bi u žepić mrvu murtile ili koje druge biljke šta lipo vonja i – gotovo! A mladi muškarci nisu imali ni after shave ni kolonjsku vodu, nego bi isto vonjali – po vodi! A more bit da bi ko nakon brijanja lice poštrapa rakijon. Lozovačon! I ljubili bi se, grlili i mazili, činili i one stvari i jedno drugome mirisali ka dva najmirisnija cvita. A danas? Nema ženske koja baren pet puti na dan ne upre u oni dezodorans, samo jedan špric joj dođe ispod pazuha, a sve ostalo ide - u ariju! U zrak! I muškarci se dezodoriraju. I ako od šest miljardi svita baren koja stotina milijuni upotrebljava dezodorans...
