Milorad Bibić Mosor
Aleksandra Mindoljević - Drakulić
SPLIT U BALUNU
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Ovi šesti misec bija je cili u znaku sporta. Dva velika teniska turnira u Roland Garrossu i Wimbledonu, Formula 1, finale NBA lige...
E, ono najvažnije san namjerno ostavija za kraj: Svjetsko prvenstvo u balunu! Svitu moj, cili svit je radi toga nesritnoga baluna bija u balunu. A kako je Split bija i osta najsportskiji grad na svitu (i okolici!), onda nema grada na svitu koji je bija u balunu više od Splita.
Je, virujte mi!
SPLITOVCI KONTRA HAJDUKA
Balun je u Splitu bija i osta sport broj jedan. Dosta je samo reć ime Hajduk i cili svit će past na guzicu. Majko moja, ima li na bilo kojen dilu Balote Zemaljske bilo ko šta ne zna za Hajduka? Nema! Zapantite – nema! Jer oni ko ne zna za Hajduka ne mirita živit na ovoj našoj Baloti Zemaljskoj. Ajde, ako ne zna za Juventus, Real, Manchester ili Bayern nije čudo, ali svaki domorodac u bilo kojoj džungli na svitu zna za Hajduka. Je!
Hajduk je, molin vas lipo, simbol Splita. Ka šta je Marjan ili kampanel Svetoga Duje. I ko se usudi dirnit u Hajduka, taj je, kako će van svaki pravi Splićanin reć – najeba! Jedino su se u Hajduka znali dirat Splitovci. A ko su to Splitovci – pitate se sad? Hajduk je osnovan 1911. godine, a nogometni klub Anarh, koji je poslin posta Split, godinu dana kasnije – 1912. godine. Hajduk je oduvik zajebava Splita koji je bija radnički klub, za koga su navijali spliski radnici, ribari i težaci. A najviše obalni radnici i škverani. Pogotovo kad je dva puta, 1957./58. i 1960./61. godine Split bija u Prvu ligu. E, ti Splitovci, navijači Splita, jedini bi se usudili javno bit kontra Hajduka. I to usrid Splita. Pa bi znali reć i ovo: "Zašto je punjeta (sperma, op. M.B.) bile boje? Zato šta svaki kurac navija za Hajduka!" A hajdukovci bi poludili, bižali ča s Pjace i Rive...
MA, ŠTA ĆE TI TENIS?
Je, tenis je gospodski, ali i splitski sport.
Split je da četri velika teniska mušketira kojima se klanja cili svit. Sva četvorica su bili u deset najboljih na svitu, kako se to reče – u Top Tenu! Najprije Nikola Pilić, pa Željko Franulović, pa onda Goran Ivanišević i sad Mario Ančić. Osvojili su mali milijun turnira, a Ivanišević je osvoija i Wimbledon. Je, tenis je pravi spliski sport, ali Splićanima isto nije baš po guštu. Zato se more čut i ovo: "Ma, šta će ti tenis, neš ti sporta!?" Na Firulama san čuja i objašnjenja zašto je to tako. Broj jedan: "Jebeš sport di ne smiš navijat na glas nego moraš mučat! Ko je vidija doć na utakmicu, makar i onu tenisku, pa cilo vrime dok se igra ne smiš ni riči reć. To nije za nas Splićane." Broj dva: "Jebeš sport di se broji 15, pa 30, pa 40, pa – tek onda jedan! Ko je to vidija? Kvragu oni i ti sport." Ali, Split je i u tome najbolji na svitu...
VRATAR U KOŠARCI
Split je centar svita i u košarci. Molin vas lipo, ko je proglašen za najbolji evropski klub u dvadeseton viku? Spliska Jugoplastika! Spliski "žuti" bili su tri puta zaredon prvaci Evrope, dok je Splita pantin će se ono veliko splisko slavljeničko "žuto" klupsko radosti. Ko je to još učinija? Niko! Split je da mali milijun velikih košarkaša, ko ih sve more nabrojit. Iden provat baren malo: Toni Kukoč, Dino Rađa, Petar Skansi, Rato Tvrdić, Damir Šolman, Željko Jerkov, Žan Tabak, Velimir Perasović, Nikola Vujčić ... Stop, neću više! Mora bi mi Marko Pekica dat baren četri stranice Epohe da ih sve nabrojin. Osvajali su olimpijska, svjetska i evropska zlata, bili prvaci Evrope. Osvajali su čak i NBA šampionske prstene. Alo, jeste čuli, bili su i prvaci NBA lige.
E, ali Splićani su se ispočetka najviše zajebavali na račun svojih košarkaša. Da izvinite, zvali su ih – pederima! Zato jer je poslin Drugoga svitskoga rata košarka u Splitu bila ženski sport. Splićani su dolazili gledat košarkašice ne radi košarke, nego da vide gole ženske noge. Di će muškarci igrat ti ženski sport!? Splićani su se smijali kad su čuli da se kad se pogodi koš to broji dva, a ne jedan. Oni su postignuti koš zvali gol i smijali se: "Daju gol i broje ga za dva!? Toga nema nigdi na svitu!" A kad je jedan žestoki druker Hajduka čuja da su košarkaši Splita pobjedili jednu utakmicu sa 44:40, nije moga izdržat ne reć: "Dobro je da smo dobili utakmicu, ali kakvi nan je to vratar kad je primija četrdeset goli!?"
SKIJAŠKA SKAKAONICA NA MARJANU
Znate li da su Splićani meštri i za sportove na snigu i ledu? Šta, govorite da to ne more bit, da u Splitu nikad nema sniga i leda! Je, Splićani nisu puno puti doživili u svon gradu snig i led, ali meštri su i za te zimske sportove. Molin vas, ko je posada reprezentacije Hrvatske u bobu? Splićani! A di ste sad... Još ću van reć i to da se u Splitu još 1968. godine naveliko igra – hokej na ledu! I to liti... Kako? Lipo! Umisto leda imali smo friško asfaltiranu Tršćansku ulicu, umisto onoga baluna šta se zove pak imali smo kutiju za patinavanje postoli. Bile su dvi marke, Gladis i Ilirija. A umisto hokejaške palice imali smo komad uske daske. Eto.
Splićani su spremni izgradit i skijaške skakaonice i letaonice. Ma, koja Planica, Split će bit jači. Zaletište je na prvoj Marjanskoj vidilici, taman ona lipa prirodna strmina, doskočište za skijaške skokove ma Matejuški, a za skijaške letove – nasrid Rive! Još se samo ne zna di će se nabavit snig... Ala koja slika za CNN i sve televizije na svitu: splitski skijaški skakači lete, lete, lete, lete... S Marjana do Rive, a ono umisto sniga oko te skakaonice – more u najlipšoj spliskoj luci! Najlipšoj luci na svitu! Eto, tako van to stoji sa Spliton, Splićanima i njijovin odnoson prema sportu. A ja van kažen da je u moje vrijme, a tek su mi 54. godine, jedan sport bija sigurno najlipši i najpopularnije – vatanje strankinja! Taman bi u šesti misec počeli završne pripreme za sedmi i osmi misec, kad bi navalile strankinje. Uvik bi niko doša na Pjacu i reka onu najlipšu rečenicu: "Došle su Čehinje!" O tome drugi put...
Živija mi Splite moj!
