Milorad Bibić Mosor
Sveti Duje i Cesaria Evora
Piše Milorad BIBIĆ MOSOR
Otac mi je bija ateista, komunista i Titov partizan, a mater vjernica, katolkinja. Otac je govorija kako nema Boga, a mater bi se počela krstit i govorit: "Bože dragi, oprosti mu, ne zna šta govori!" Onda bi mater rekla kako je Bog stvorija sve na ovome svitu, a otac bi reka: "Ako je on sve stvorija, ka šta ti govoriš, ko je onda stvorija njega!?" Mater bi se opet počela krstit i govorit isto: "Bože, oprosti mu, ne zna šta govori!"
BAKALAR ZA STARU GODINU
Tako san ja cilo ditinjstvo sluša oca kako Boga nema i mater kako Boga ima i da je on svemoguć. Otac i mater su se slagali u svemu pa tako i u neslaganju oko toga ima li Boga ili ne. Otac bi materi zna reć: "Viruj ti koliko oćeš i moli Boga koliko oćeš, ali mene u to ne mišaj!" A mater bi mu odgovorila: "Virovala san u Boga cili život i virovat ću dok ne umren!" Svak je gura svoju viru, otac u Tita i Partiju, mater u Boga. E, ali je u ton njijovon savršenon slaganju u tome da se po pitanju Boga ne slažu, bija jedan jedini problem: spiza za Badnji dan! Oni koji su tamo negdi početkon šezdesetih godina prošloga stoljeća virovali u Boga i tega se nisu sramili, frigali bi za Badnji dan fritule, kuvali bakalar. U mene doma tako nije bilo iako je to mater sigurno tila. Zato šta joj je otac reka: "Slušaj, ti posti koliko oćeš, ja neću. Ako se tebi jide bakalar, ajde onda u svoje sestre ili rodice pa jidi fritula i bakalara koliko oćeš. Ali, u nas doma ga nemoj spremat za Badnji dan. Evo, skuvaj bakalar i učini fritule za Staru godinu!" Tako je i bilo. Otac je bija glava kuće, njegova je bila zadnja. Tako da san ja u sedan dana dva puta ija bakalara: u tete i materine rodice za Badnji dan, a u sebe doma za Staru godinu! I svi su bili zadovoljni. A otac bi se natuka bakalara i reka: "Ala šta je gušt jis bakalara..." Onda bi mater rekla, onako sama za sebe: "Kad ti ga je gušt jist, šta ga ne jideš i za Badnji dan!"
Otac je nebi čuja. A da je čuja sigurno bi reka: "Koji Badnji dan!? Di će stari komunista i partizan držat do Badnjeg dana!?"
STOJ ISPRID CRKVE!
Već san reka da je mater bila vjernica, a u Boga je virovala i cila njena familija. I kad bi ka dite iša u dida i babe u selo Dubrava na Mosoru najteže mi je bilo kad bi prije obida i večere dida Mijo počeja molit Boga. Svi za stolon, u pjatima lipa domaća spiza šta je skuvala baba Antica, a ja ne mogu počet jist dok dida ne izmoli sve šta triba. Ala šta san poluđiva od muke? Ta didova molitva znala je koji put trajat toliko dugo da bi se spiza skoro oladila. Bilo je smišno kad bi mi otac doša u Dubravu. Dida bi isto molija Boga, a otac bi to vrime bija u dvoru, zapalija duvan, dva i čeka da dida ferma molit. A onda bi doša za stol.
Meni je ka ditetu najsmišnije bilo gledat oca kad bi iša u niki sprovod pokojniku koji je bija vjernik. Jedan put je bija u sprovod materinoj teti Mari u Dubravi. Tješija je moga didu kojemu je umrla sestra, pomaga oko organiziranja sprovoda. A kad je sprovod doša do crkve svetog Luke di je groblje, e onda je nasta problem: otac nije tija uć u crkvu, nego je osta isprid! I nije bija sam. Isprid crkve su ostali, to san poslin dozna, svi oni koji su bili članovi Partije. Mater i cila njena rodbina ušli su u crkvu, don Marko Jurišić je počeja misu, a otac je sa svojin ideološkin istomišljenicima govorija o tome je li rodna godina, koliko će bit grožđa, oće li Luka i skladišta, di mi je otac ka lučki radnik radija sve do penzije, te godine premašit plan istovara i utovara. Sićan se, tija san uć u ckvu, vidit šta to pop govori, ko onako nariče i plače, a otac me je uvatija za rame i reka: "Stoj isprid crkve! Nemoj unutra, doće ti slabo!" Iša me je uvjerit da će mi naškodit miris tamjana u maloj crkvi, ali otac je sigurno mislija na to da njegov sin nema šta činit u crkvi...
ZAŠTITNIK SPLITA
E, ali jednoga sveca je moj otac priznava: to je bija Sveti Duje! Zaštitnik grada Splita. Zašto je priznava sve običaje vezane baš za dan Svetoga Duje, a ne ni jednog drugog sveca – nikad mi nije reka! A ja san bija sritan da s ocen svakoga 7. maja, za Svetoga Duju, mogu izać na Rivu. Tad bi me mater obukla u bile kratke gaće, bilu košulju kratkih rukava, ima bi bile dokoljenke i bile plastične sandale šta smo ih zvali trike-trake. Za Svetoga Duju bi obavezno poija prvi sladoled, a otac bi mi kupija i onoga drvenog leptira šta se vozi po ulici pa mu krila mašu i klapaju. Kupija bi mi i oni balunčić na laštik. Jedan put mi se dogodilo da mi je laštik puka i balunčić odletija u more, počeja san plakat, a otac mi je odma kupija drugoga. Zapantija san da san od sriće tad poljubija oca. Jedino mi je za Svetoga Duju bilo dosadno kad bi se na Rivi punoj svita igrala tombola. Ništa nisan razumija, pantin da bi otac reka: "Ma, zna san da ništa neću dobit!"
EVO CESARIA EVORA!
Sitija san se svoga pokojnoga oca i ovoga 7. svibnja, na Dan zaštitnika Splita Svetog Duje. Šeta san Rivon punon svita, gleda očeve kako kupuju dici one drvene leptire, balunčiće na laštik. Isto ka šta je davno, davno meni kupova otac. Ništa se nije prominilo. Dica su sritna jer su in očevi kupili igračke, a očevi su sritni jer su in dica sritna.
E, ali ovi Sveti Duje je u Split doveja i jednu veliku svitsku pivačicu. Zove se Cesaria Evora. Zašto baš ona? – pita se oni uvik isti grintavi dil Splita. A zašto ne ona? – odgovarali su protupitanjen oni šta su više grintali na te grintavce nego su ti grintavci grintali na to šta je u Split došla baš Cesaria Evora. Majko moja, gušta san slušat prepirke dvi "zaraćene strane". I to u vrime dok je velika svitska pivačica Cesaria Evora pivala prid punon Rivon. Grintavci su tili da dođe niko šta je bliži spliskon temperamentu, recimo niki poznati talijanski pivač, ka na primjer Adriano Celentano. A oni drugi su govorili kako su ovi prvi tukci koji ništa ne razumu i ne znaju da je Cesaria Evora velika pivačica. Onda su ovi prvi govorili kako ništa ne razumi šta ona piva jer ne znaju kreolski porutugalski. A oni drugi su bisnili od muke i ponavljali kako ne triba znat riči pisama koje piva Evora da bi se uživalo u njenin pismama...
I tako je vrime prolazilo, dvi "zaraćene strane" su bile sve glasnije, malo pomalo je koncert Cesarie Evore svršija. Grintavci su odahnili, oni drugi su bisnili od muke jer radi grintavaca ništa nisu čuli. Jedan od ovih drugih je reka: "Šta ste dolazili na Rivu kad ne volite pisme Cesarie Evore!?" Jedan od grintavaca je odgovorija: "Zato da moremo zajebavat vas!"
Živija mi Splite moj!
