Milorad Bibić
Sićanje na Radio Luksemburg
Piše Milorad BIBIĆ-MOSOR
Ovdje Washington, Glas Amerike. Govori Grga Zlatoper!
Ala, poludija bi od muke kad bi čuja ovu najavu s moga Radio Kosmaja. Zna san: sad će ti Zlatoper govorit o politici, onda će moj otac, predratni komunista i Titov partizan, počet govorit: "Pizda in materina kapitalistička, je li ih čuješ šta govore, a!?" Onda će se još po ure nervirat, popušit četri-pet komada filtera Jugoslavija, pa će pročitat ono nepročitano iz Slobodne Dalmacije... Pa će reć mojoj materi: "Zdenka, ugrij mi večeru"! A onda će mater ništo ispeglat šta joj je ostalo od prošloga puta... A ja ću poludit od muke čekajući da oni idu leć. Pa da na miru mogu slušat moju najdražu stanicu – Radio Luksemburg!
SLUŠANJE SMETNJI
Jedva bi dočeka da se mater i otac maknu iz kužine, di je u kredenci sta moj Radio Kosmaj. Mater bi mi rekla: "Šta ne ideš leć?"! Odgovorija bi joj: "Neću leć nego učit. Ja najviše volin učit po noći!" Onda bi još mora čekat da mi ona "da kriposti", obavezno bi mora pojist dva žbativena jaja. S dvi-tri-četri kapi prošeka. Tako da iman snage za učit po noći. A čin bi bija siguran da su mater i otac ušli u postelju, ja bi odma maka sve knjige i teke sa stole, počeja na onoj skali na Radio Kosmaju, šta je sličila na kompas, tražit Radio Luksemburg... Samo u kužini, moj Radio Kosmaj s kojega svira Top 20 Radio Luksemburga i ja. Ala koji je to gušt bija. Godina 1967., ja u prvon razredu gimnazije Vladimir Nazor u Splitu, sutra ću kad dođen u školu reć ko je sinoć bija number one na Top 20 Radio Luksemburga...
Sve bi bilo lipo kad je puvalo jugo, padala kiša, pogotovo kad bi bilo veliko nevrime. Onda bi se Radio Luksemburg uvečer odlično čuja. Ali, po buri i lipon vrimenu – ajme majko! Umisto Radio Luksemburga slušali bi – smetnje! Je, dobro ste pročitali, pažljivo smo slušali ono škripanje stanica koje su mišale s Radio Luksemburgom, uho bi zabili u zvučnik ne bi li baren čuli ko je broj jedan te večeri. Onda se jedan susid sitija kako će popravit prijem. Priko cile kužine je razvuka žicu, od radija do špine na lavandinu. E, ta žica je bila ka antena. Reka san ocu da i on to učini. Reka je da neće, da mu ne pada na pamet od kužine činit cirkus. Ipak, nagovorija san ga, reka da mi ta žica triba da bi bolje čuja Radio Moskvu i tako još bolje naučija ruski jezik kojega san učija u školi...
JEDINA PONISTRA U SVIT MUZIKE
Radio Luksemburg nan je bila jedina ponistra u svit muzike. Ritko ko je moga dobit frišku gramofonsku ploču. Jedino prvi susid Dule Mišurac zvani Ćelo i susid s dna moje Tršćanske ulice Marko Lalin zvani Mišel kojemu je otac Lino bija poznati zubar, često bi putova u Italiju i sinu donosija ploče. Donija mu je i gramofon marke Geloso. To je bilo čudo od gramofona. Zato jer se pokrivo gramofona moglo dignit, maknit, a to pokrivo su bili – zvučnici! I u praoni od Dule Mišurca slušali smo Shadowse, Beatlese, Rolling Stonese, Beach Boyse, Doorse... Ali, to ipak nikad nisu bile najfriškije pisme, njih bi mogli čut samo na Radio Luksemburgu...
Za cili život ću zapantin: frekvencija 208, srednji val, 1440 kiloherca. Snaga – milijun i 300 iljada vati! Dva voditelja san posebno volija, jedan se zva Alan Freeman, drugi Jimmy Young. Ti Jimmy Young bija mi je mrvicu draži. Često bi reka koja je ura. Onda mi ništa nije bilo jasno: on reče da je deset i dvadeset, a meni na satu jedanajst i dvadeset!? E, ka da san ja onda zna da je razlika u vrimenu između Londona i Splita uru vrimena...
SKIDANJE PISAMA
Sićan se Nove godine 1967. Broj jedan na Top 20 Radio Luksemburga bija je Tom Jones s pismon Green Green Grass Of Home. Onda je poslin na prvon mistu bila pisma I'm A Beleiver šta je piva sastav Monkees.... U Splitu je onda bilo sastava, svi su isprid imena imali obavezno ono VIS – vokalno instrumentalni sastav, šta su pisme doslovno "skidali" s Top 20 Radio Luksemburga. Čuli bi najnoviji hit Beatlesa, zapantili baren refren, nakon par dana čuli bi dil te pisme na plesu u fronti suboron uvečer. ...
